petko13 wrote:Ја бих само да се надовежем на Игорову тезу која ми се свиђа. Форум нажалост није најсрећније решење за поделу информација око локација старих мотоцикала, из простог разлога што је доступан свима. Ја бих се пре повезао у једно удружење љубитеља и колекционара који завређују његово чланство.
Наиме препродавци и накупци би трајно били искључени првом приликом када прекрше кодекс. Оне са прошлошћу истих црта никада небих ни примио у такво удружење. Ми смо се као љубитељи и колекционари јасно дефинисали мењусобно. Ја на пример волим енглезе и источно европске моторе. Од јапанских једино можда Сузуки. Игор је за Хонду, Дејан и Баба Занети су за Јамаху итд. Ја сам већ неколико пута у току последње две године уступио Јамахе људиима који их воле више од мене. Исто би требало да чине и други. Међусобна трговина унутар тог круга људи неби требала да иде са пуном ценом, већ са неким значајнијим процентом, можда 60 или слично.Разлог томе је свесно одрицање разлике зарад чињенице да је остао међу нама. Знам да ће се многи на ово насмејати, али то само потврђује да нису подобни да буду део круга. Ако се као људи са истим склоностима повежемо једним строгим кодексом понашања и поштовањем за реч, учинили би пуно тога, да оно што имамо и што је још у Србији ту и остане. А после ћемо то ставити у музеје.
Знам ја Бабаос одакле ветар дува код тебе, јер те одавно гледам. Него твоје је да пробаш, а наше је да кажемо да ли може или не може. Стева ти је показао Нортона и ти му се више ниси ни јавио. Зашто.Па зато јер ти је цена висока.Да је нижа ти би нашао свој рачун и однео би га,као и малу ТЗ Јамаху, што си однео.
Да, тржиште је немилосрдно и доводи људе у искушење да продају за новац оно што имају. А да ли стварно имају? Ја на ствари око тркачких мотора нпр. гледам мало другачије. Тркачки мотор заиста припада оном човеку који је са њиме оставио печат у времену, у области спорта. Ако је којим случајем доспео мени у руке, то не значи да је мој, већ само,да ја имам право да га вратим на право место, или друго да учиним са њим. Шта у урадити пре свега зависи од нивоа моје свести о тој ствари.Том мотоциклу је место уз витрину са пехарима и документацијом о спортским достигнућима извесног господина спортисте, у неком лепом музеју или другом пригодном простору.
Препродају и одлив мотоцикала и друге старе технике могу у доброј мери да зауставе људи попут нас али само ако то заиста и желе. Сваком ко желии јефтино да купи да би продао скупо треба лепо рећи да то ради негде другде, а не овде.
Ево да поновиим свој напис да би сви видели и схватили како размишљам на тему коју сам отворио. Поменуто удружење би могло да функционише самостално али и у оквиру МК комисије.Може бити инеформално , али морају да постоје јасна правила , шта може а шта не може, са јасним правима и обавезама. Ко не поштује та правила , нема места у том кругу људи.