Poslednja trka u sezoni 2012 Batajnica

[feniks]

............. Cudno je to da i pored sve borbe na stazi covek nekako zna gde je i skoro odmah vidi gde mu je mesto. Ipak trkacki nerv vec tada pocinje da planira sta mu je raditi, slaze kockice i razmislja o potencijalnim resenjima... Da to je prica koja nema kraja..........

Odličan opis tvojih muka Zell... ....,ali bih izdvojio ove tri rečenice koje,čini mi se,gađaju suštinu našeg trkačkog mentaliteta.

[feniks]

Ja bih pokušao da opišem moje viđenje trkačkog vikenda iz drugog,po meni,možda čak i važnijeg ugla od same vožnje.
Naime,kao što znate ekipa koja me prati i ja,redovno dolazimo dan unapred na trku,od većine Vas koji se takmiče.Meni lično taj momenat je presudan za ceo vikend.Jednostavno obaveze oko smeštaja koje svaki od nas podjednako svakako prolazi,ali u različitim fazama,kod mene se završi dan pre,pa za opuštanje,pregled tehnike,pozdravljanje sa pristiglim takmičarima uz ugodne razgovore,ostaje dovoljno vremena za adaptaciju i psihičku koncentraciju,kao i telesni odmor.Da postoji dugme za iskljkučivanje iz stvarnosti,verovatno bih dolazio kasnije.Ovaj ritual za mene je upravo to dugme.Ni na šta drugo ne mislim osim na vikend na stazi.To me strašno odmara i ne može me čak ni loša organizacija izbaciti iz stanja u kom se nalazim,u tim trenutcima.
Baš taj,dan pre,Šone me je zamolio da mu pomognem oko raspremanja njegove tende,što sam ja naravno i učinio(i Robika se pridružio).Nakon toga,iskoristio sam priliku da popričam sa njim o trkama u RR-u,o njegovim planovima,o tehnici i dr.Pokazivao mi je novi Suzuki kao i svoju muku,tj.nogu koju je povredio u Kraljevu i da mu sledi za koji dan nova operacija,jer mu telo odbacuje unutrašnju protezu(šrafofe i td.).Pomislio sam: „ovaj čovek i sa ovakvom nogom vozi......to je više ludost,nego hrabrost“....da bi se na kraju setio da sam takođe sa neugodnom povredom i ja vozio i da su doktori i za mene to govorili.Sve u svemu savetovao sam ga kao stariji prijatelj da ne vozi,ili da vozi opreznije,iako sam znao da pričam u prazno.Činilo mi se da to ipak treba da spomenem.
Što se tiče Šoneta....naravno da me nije poslušao,već je na dan treninga uzeo Radulovićev BMW i pošto ga nije baš mazio,zakucao se baš na tu istu nogu,koja mu je ne zadugo završila u gipsu.....jbg.
Jedini iz Seniora koji je došao na dan,kad i mi,je bio Vlada Blagojević.On je redovan takmičar,uvek spreman i oran za druženje.Sa njim sam takođe vodio ugodne i korisne razgovore.Fasciniram sam njegovom kreativnošću,ali najviše ljubavlju koje ulaže u ovaj sport.Šteta što nedostaju rezultati,ali mislim da je u pitanju izbor,pa nisam ulazio dublje u tu problematiku.
Bio je tu i Tintor,koji mi se zahvalio na dolasku u Banja Luku i meni i ekipi,i rekao mi je da će nas opet zvati kada bude pravio trku.Pitao je naravno i za Robiku,kako je i tako to.I sa mladim Gajićem iz Novog Sada sam pričao. Sve u svemu vreme proletelo i veče se privodi kraju.....vreme je odmoru,međutim postoji jedna greška koju sam napravio....nisam poneo grejalicu....shit..Naime u petak na subotu temperatura se spustila na 5 stepeni.Pošto je to velika temperaturna razlika,znao sam da će biti čupavo preživeti noć Tako je i bilo,ustajao sam dva puta,ne bi li mi cirkalacija bila malo jača.Nekako to sve preživesmo i dođe subota,dan za treninge i dolazak ostalih takmičara.
Buđenje,gimnastika 30-ak minuta,pranje zubala,spremanje doručka i na kraju obavezna kafica.Za ovaj drugi deo rituala pobrinula se Robikina devojka Anela.Ovom prilikom joj se zahvaljujem,ili bolje Robertu(pošto ju je poveo).
Nema ništa lepše,sedeti zavaljen u stolici sa naslonom,piti kaficu i dimiti cigaretu,a pri tom gledati pristigle takmičare koji žure da se raspreme.Kao mravi su se razmileli i svi negde hitaju...he,he,he....Potajno sam priželjkivao da ta stečena prednost koju imam ostane do kraja vikenda....he,he.
Pošto me je čekao naporan dan,jer vozim tri trke i isto toliko puta više treninga,odlučio sam se pozabaviti finalnim pregledom mašina(benzin,kočnice,tečnosti,gume,točkovi i dr.)
Ispostavilo se da se zbog loše organizacije službe merenja,satnica pomera značajno,pa sam onda,pošto sam pripreme sveo kraju,iskoristio priliku da se ispozdravljam i popričam sa novopridošlim takmičarima.
Temperatura je bila na solidnih 24 stepena u tom trenutku.Boksovi su se stalno popunjavalii čak i inostranim takmičarima što me je strašno radovalo.U naš boks je došao možda budući sponzor našega kluba i sa njim sam obavio korisne razgovore.Trke je odgledao sa uživanjem kaže,i ponovio da je zainteresovan za buduću saradnju.
Sve u svemu život po boksovima je bio ispunjen do kraja.Ta atmosfera meni puni baterije.
Noć sa subote na nedelju je bila mnogo prijatnija i na sam dan trke,došlo je prilično posetilaca i zvanica,tako da je ovaj događaj značajno propraćen i medijski.Temperatura se značajnije popela,tako da je meni lično bilo mnogo ugodnije. Nekoliko televizija je bilo,jer se vozila i poslednja trka istočno evropskog šampionata.
Pod takvim pritiskom adrenalin je na maksimalnoj crti. Sama vožnja je prošla dobro uz tehničke probleme na koje sam navikao ove sezone,ali s obzirom na predsezonsku pripremu koju sam preskočio što se tiče tehnike,ja sam više nego zadovoljan.
Drago mi je bilo što sam opet video uživo i na delu 69-ku i njegovu suprugu,kao i sve ostale moje prijatelje i drugare....Željka,Sašu,Dejana,Stevu i njegovu suprugu,Stanka,Marina,Marka,Culeta,Karčiku,Vladu,Kreziće,Jovišu,Branka,Olega,pa i sve ostale koje nisam naveo(neka mi oproste),a koji su mi ulepšali vikend svojim prisustvom.Nije mi drago za padove i povrede koji su se desili,mada je to sastavni deo ovoga sporta.Žao mi je što Krstu nisam video,kao i našega dragoga Babaosa...on mi posebno nedostaje u ovoj priči,.......ali šta je tu je....
Hvala Vam drugari što Vas poznajem.....čini mi se da sa ovim i ovakvim događajima život ima smisla.

Da ne udaram više po emocijama,jer ću teško podneti zimu,koja ubrzano dolazi,....to bi bilo ukratko sve.....do sledeće prilike,ako bog da.

[krsta63]

Spadam u one koji vole da voze a ne da gledaju, tako da nisam bio na trci. Jako me je interesovalo sta se dogadja tog vikenda u Batajnici pa sam smarao telefonom sve koje sam mogao ne bi li saznao sto vise. Zahvaljujuci fotografijama i objavljenim snimcima steko sam neki utisak o klasi koja me najvise zanima. JBT, lakse mi je da sam glumac. Ovako sam sebi licim na jednog od kriticara sa balkona u Mappet show-u.
Najprijatnije mi je iznenadjenje Zeljko, ne u prvim krugovima kada je ugladjeno, fino vozio, vec posle, kada je pocela da mu popusta koncentracija. Tu se poznaje ko je kakav vozac, kako je smirivao motor koji poskakuje, revidirao pravac u krivini, kontrolisao proklizavanje na izlazu. Pre trke smo u Niskom taboru prognozirali da 4s Emilove prednosti u odnosu na starog Zelenka je nedostizno, da ce na trci biti razlika od jedne sekunde po krugu sa GPZ-om, sto je ispalo tacno.
Emil, ha, profesionalac, skidam kapu, zbrisao odmah da ne bi zaglavio u guzvi. Interesantno je da je ocekivao jacu borbu sa Zeljkom i do sredine drugog kruga je uze ulazio, zatvarao na pocetku krivine. Kada se uverio da je sam, lagano, u njegovom stilu je stigao do cilja, izbegavajuci u sto sirem luku one koje iberunduje ne ulazeci bez potrebe u krivinu sa zaostalima.
Rumuni nisu navalili na startu iz sve snage (na Zeljkovu srecu), jos im je bio svez Jozijev brejk dens na 100 i kusur bez kartona.

[babaos]

Veoma je čudno da nitko od prisutnih na utrci nije detaljnije napisao o utrkama.Tu je sve još nedorečeno o situacijama na treninzima,startovima,vožnjama,situacijama po krugovima,motociklima,vozačima,vremenima,RR-u,vremenskim uvjetima,stazi,klasama.........
Pa zar nitko nešto o tome?

Veci deo dogadjanja oko trka je vec opisan i on se na zalost tice najvise slabe organizacije. Ja cu zato preneti samo licni dozivljaj sa sedista motocikla.
Neko vreme pre trke sam video da imam problem sa regulatorom napona i vecina mojih aktivnosti je tih dana bila usmerena resavanju tog problema. U cajtnotu je tesko pronaci pravi deo pa sam pribegao kombinatorici tj. sklapanju jednog od vise generatora. Problem je u prvi mah bio resen , ali bez mogucnosti duzeg testa na visokim obrtajima. Avaj, kako to biva vec na prvom treningu u subotu stvari nisu isle kako treba. Motor je imao velike rupe na srednjim rezimima i bilo ga je tesko kontrolisati na izlazu iz krivine. Posto sam eksperimentisao i sa diznama brze bolje sam vratio one iz Arada. Na vecernjem treningu biva tek nesto bolje,ali sam to pripisao padu temperature...Problem je ipak bio ozbiljniji jer se ispostavio da regler povremeno probija i sto je najgore tada izgleda remeti rad CDI-a pa motor cujno prekida. Tako sam resio da iskljicim alternator i vozim samo na bateriju. Motor je procistio rad na srednjim rezimima i postao voziviji, ali je na najvisim rezimima (10500 do 11000rpm) izgubio ostrinu. Znao sam da ce to bitno uticati na trkanje sa 69-kom, ali sta je tu je. Pre podne sam se bavio GoPro kamerom koja takodje nikako da proradi (vibracije su cudo), ali je moj sestric Ivan to resio neposredno pre trke sto me je jako razveselilo. Trka je Krenula. Emil odmh krece II svemirskom brzinom,a ja se borim sa svojim visokim kvacilom i nerazumevanjem Kawe bar kada je start u pitanju. Ipak ne dam se i teram koliko mogu. Nije tako lose, nikada ga toliko dugo nisam imao u kadru. Verovatno taktizira, ali osecaj je ipak izvanredan. Brzo iberrundujemo najsporije iz divizije. Zapinjem preko mere i gresim nekoliko puta na kocenju. Nikako da uhvatim reper na sirini pre harta i izlaska na glavnu pistu. 69-ka se sve vise udaljava, a izgleda da Kawino paljenje popusta i motor pocinje da trokira na sve nizim obrtajima. Saltam na 10500, pa na 10000, onda na 9500 i na kraju 9000 jer je bilo ocigledno da nista vise ne mogu i da bi bilo pametnije da sacuvam motor i odvezem do kraja. Ok voznja nije bila tako losa i pri kraju sam nasao bolje trajektorije tako da slabost motora nije dramaticno uticala na vremena. Zadovoljstvo je bilo jos vece kada sam shvatio da je kamera radila, tako da sada mozemo svi da uzivamo u prizorima sa trke. Emil je ostao nedodirljiv. Mozda bi mu bio blize da je sve radilo ok, ali ga sigurno ne bi uhvatio. Cudno je to da i pored sve borbe na stazi covek nekako zna gde je i skoro odmah vidi gde mu je mesto. Ipak trkacki nerv vec tada pocinje da planira sta mu je raditi, slaze kockice i razmislja o potencijalnim resenjima... Da to je prica koja nema kraja.
Cestitam na prvom mesto 69-ki jer je uvelicao trku svojim prisustvom i besplatnim casovima trkacke voznje. Zahvaljujem se tamicarima iz Rumunije koji su se srcano borili i popularizovali najjacu klasu, zahvaljujem se takmicarima nizih klasa koji su potpuno postovali plavu zastavu cime su veoma doprineli bezbednosti na stazi i na kraju zahvaljujem Ivanu koji je omogucio autenticni dokument u HD zapisu.

Ali ako ga još i platiš ko zna...možda ti postane i osobni trener

[babaos]

Ja bih pokušao da opišem moje viđenje trkačkog vikenda iz drugog,po meni,možda čak i važnijeg ugla od same vožnje.
Naime,kao što znate ekipa koja me prati i ja,redovno dolazimo dan unapred na trku,od većine Vas koji se takmiče.Meni lično taj momenat je presudan za ceo vikend.Jednostavno obaveze oko smeštaja koje svaki od nas podjednako svakako prolazi,ali u različitim fazama,kod mene se završi dan pre,pa za opuštanje,pregled tehnike,pozdravljanje sa pristiglim takmičarima uz ugodne razgovore,ostaje dovoljno vremena za adaptaciju i psihičku koncentraciju,kao i telesni odmor.Da postoji dugme za iskljkučivanje iz stvarnosti,verovatno bih dolazio kasnije.Ovaj ritual za mene je upravo to dugme.Ni na šta drugo ne mislim osim na vikend na stazi.To me strašno odmara i ne može me čak ni loša organizacija izbaciti iz stanja u kom se nalazim,u tim trenutcima.
Baš taj,dan pre,Šone me je zamolio da mu pomognem oko raspremanja njegove tende,što sam ja naravno i učinio(i Robika se pridružio).Nakon toga,iskoristio sam priliku da popričam sa njim o trkama u RR-u,o njegovim planovima,o tehnici i dr.Pokazivao mi je novi Suzuki kao i svoju muku,tj.nogu koju je povredio u Kraljevu i da mu sledi za koji dan nova operacija,jer mu telo odbacuje unutrašnju protezu(šrafofe i td.).Pomislio sam: „ovaj čovek i sa ovakvom nogom vozi......to je više ludost,nego hrabrost“....da bi se na kraju setio da sam takođe sa neugodnom povredom i ja vozio i da su doktori i za mene to govorili.Sve u svemu savetovao sam ga kao stariji prijatelj da ne vozi,ili da vozi opreznije,iako sam znao da pričam u prazno.Činilo mi se da to ipak treba da spomenem.



Što se tiče Šoneta....naravno da me nije poslušao,već je na dan treninga uzeo Radulovićev BMW i pošto ga nije baš mazio,zakucao se baš na tu istu nogu,koja mu je ne zadugo završila u gipsu.....jbg.
Jedini iz Seniora koji je došao na dan,kad i mi,je bio Vlada Blagojević.On je redovan takmičar,uvek spreman i oran za druženje.Sa njim sam takođe vodio ugodne i korisne razgovore.Fasciniram sam njegovom kreativnošću,ali najviše ljubavlju koje ulaže u ovaj sport.Šteta što nedostaju rezultati,ali mislim da je u pitanju izbor,pa nisam ulazio dublje u tu problematiku.
Bio je tu i Tintor,koji mi se zahvalio na dolasku u Banja Luku i meni i ekipi,i rekao mi je da će nas opet zvati kada bude pravio trku.Pitao je naravno i za Robiku,kako je i tako to.I sa mladim Gajićem iz Novog Sada sam pričao. Sve u svemu vreme proletelo i veče se privodi kraju.....vreme je odmoru,međutim postoji jedna greška koju sam napravio....nisam poneo grejalicu....shit..Naime u petak na subotu temperatura se spustila na 5 stepeni.Pošto je to velika temperaturna razlika,znao sam da će biti čupavo preživeti noć Tako je i bilo,ustajao sam dva puta,ne bi li mi cirkalacija bila malo jača.Nekako to sve preživesmo i dođe subota,dan za treninge i dolazak ostalih takmičara.
Buđenje,gimnastika 30-ak minuta,pranje zubala,spremanje doručka i na kraju obavezna kafica.Za ovaj drugi deo rituala pobrinula se Robikina devojka Anela.Ovom prilikom joj se zahvaljujem,ili bolje Robertu(pošto ju je poveo).
Nema ništa lepše,sedeti zavaljen u stolici sa naslonom,piti kaficu i dimiti cigaretu,a pri tom gledati pristigle takmičare koji žure da se raspreme.Kao mravi su se razmileli i svi negde hitaju...he,he,he....Potajno sam priželjkivao da ta stečena prednost koju imam ostane do kraja vikenda....he,he.
Pošto me je čekao naporan dan,jer vozim tri trke i isto toliko puta više treninga,odlučio sam se pozabaviti finalnim pregledom mašina(benzin,kočnice,tečnosti,gume,točkovi i dr.)
Ispostavilo se da se zbog loše organizacije službe merenja,satnica pomera značajno,pa sam onda,pošto sam pripreme sveo kraju,iskoristio priliku da se ispozdravljam i popričam sa novopridošlim takmičarima.
Temperatura je bila na solidnih 24 stepena u tom trenutku.Boksovi su se stalno popunjavalii čak i inostranim takmičarima što me je strašno radovalo.U naš boks je došao možda budući sponzor našega kluba i sa njim sam obavio korisne razgovore.Trke je odgledao sa uživanjem kaže,i ponovio da je zainteresovan za buduću saradnju.
Sve u svemu život po boksovima je bio ispunjen do kraja.Ta atmosfera meni puni baterije.
Noć sa subote na nedelju je bila mnogo prijatnija i na sam dan trke,došlo je prilično posetilaca i zvanica,tako da je ovaj događaj značajno propraćen i medijski.Temperatura se značajnije popela,tako da je meni lično bilo mnogo ugodnije. Nekoliko televizija je bilo,jer se vozila i poslednja trka istočno evropskog šampionata.
Pod takvim pritiskom adrenalin je na maksimalnoj crti. Sama vožnja je prošla dobro uz tehničke probleme na koje sam navikao ove sezone,ali s obzirom na predsezonsku pripremu koju sam preskočio što se tiče tehnike,ja sam više nego zadovoljan.
Drago mi je bilo što sam opet video uživo i na delu 69-ku i njegovu suprugu,kao i sve ostale moje prijatelje i drugare....Željka,Sašu,Dejana,Stevu i njegovu suprugu,Stanka,Marina,Marka,Culeta,Karčiku,Vladu,Kreziće,Jovišu,Branka,Olega,pa i sve ostale koje nisam naveo(neka mi oproste),a koji su mi ulepšali vikend svojim prisustvom.Nije mi drago za padove i povrede koji su se desili,mada je to sastavni deo ovoga sporta.Žao mi je što Krstu nisam video,kao i našega dragoga Babaosa...on mi posebno nedostaje u ovoj priči,.......ali šta je tu je....
Hvala Vam drugari što Vas poznajem.....čini mi se da sa ovim i ovakvim događajima život ima smisla.

Da ne udaram više po emocijama,jer ću teško podneti zimu,koja ubrzano dolazi,....to bi bilo ukratko sve.....do sledeće prilike,ako bog da.

Uživao sam,

[Zel99]

:D Spadam u one koji vole da voze a ne da gledaju, tako da nisam bio na trci. Jako me je interesovalo sta se dogadja tog vikenda u Batajnici pa sam smarao telefonom sve koje sam mogao ne bi li saznao sto vise. Zahvaljujuci fotografijama i objavljenim snimcima steko sam neki utisak o klasi koja me najvise zanima. JBT, lakse mi je da sam glumac. Ovako sam sebi licim na jednog od kriticara sa balkona u Mappet show-u.
Najprijatnije mi je iznenadjenje Zeljko, ne u prvim krugovima kada je ugladjeno, fino vozio, vec posle, kada je pocela da mu popusta koncentracija. Tu se poznaje ko je kakav vozac, kako je smirivao motor koji poskakuje, revidirao pravac u krivini, kontrolisao proklizavanje na izlazu. Pre trke smo u Niskom taboru prognozirali da 4s Emilove prednosti u odnosu na starog Zelenka je nedostizno, da ce na trci biti razlika od jedne sekunde po krugu sa GPZ-om, sto je ispalo tacno.
Emil, ha, profesionalac, skidam kapu, zbrisao odmah da ne bi zaglavio u guzvi. Interesantno je da je ocekivao jacu borbu sa Zeljkom i do sredine drugog kruga je uze ulazio, zatvarao na pocetku krivine. Kada se uverio da je sam, lagano, u njegovom stilu je stigao do cilja, izbegavajuci u sto sirem luku one koje iberunduje ne ulazeci bez potrebe u krivinu sa zaostalima.
Rumuni nisu navalili na startu iz sve snage (na Zeljkovu srecu), jos im je bio svez Jozijev brejk dens na 100 i kusur bez kartona.

Hvala na komplimentima , lepo zvuci narocito ako je od rivala. Nije losa ova tuzibaba, samo sto vise gledam sve me vise nervira ono djipanje. Ima da nahvatam jataka da mi zabode tablu za kocenje, a ako i to ne pomaze da me gadja trulim paradajzima ne bi li zapamtio. Shalim se malo, to je bilo najbezbednije mesto za gresku, ali je zbog sirine pise i odsustva uocljivog repera trazilo olicnu kocentraciju. Repetitio matre studiorum. Naucicu, samo da ne prestarim do tada
Inace sam veoma zadovoljan Kawinim ponasanjem. Sva je tu mehanika ogibljenja njena rodjena. Malo gusce ulje i tvrdje pumpanje. Ne znam koliko su pireliji tome doprineli, ali sam jednostavno imao poverenje u njih. Korekcija slajda zaista nije bila teska, kao i nagla promena pravca. Ja nikada nisam vozio GPz900R dok ga nisam napravio i cini mi se da su pisanija vezana za njegov dobar handling opravdana.

[69]

Ali ako ga još i platiš ko zna...možda ti postane i osobni trener

Nema tu plaćanja. Treba se samo pitati. Ukoliko uopće imam šta za reći i pokazati...

[krsta63]

Kako bre nemaš šta da pokažeš, motor
Šalu na stranu, al barnett clutch vredi svaki dinar

[69]

Kako bre nemaš šta da pokažeš, motor
Šalu na stranu, al barnett clutch vredi svaki dinar

Aha!
A motor treba urediti da bi bio za pokazivanje, jer nije bas uredan.

[feniks]

Evo konačno i rezultata iz RR-a.

[baba zaneti]

a gde su objavljeni rezultati moto klasika
Cestitam ti nedjo na plasmanu sa seriskim motociklom

[feniks]

Rezultate MK objavio sam u predhodnoj temi...zar nisi video?...evo ti link ga ne tražiš:

viewtopic.php?f=8&t=462&start=30

Inače hvala na čestitkama,ovo je i više nego što sam očekivao....

[69]

Čestitke i sa moje strane!! Krasan uspjeh!

[feniks]

Hvala.