"TAJNE VELIKIH MAJSTORA" drugi deo pisanija, podtema "KAKO SPRŽITI ZADNJU KOČNICU".
Petak, 29.06.2012. 16 h. Nakon desetak dana rada na Suzani, dolazim do zaključka da takva kakva jeste nije za vožnju. Dobio sam gomilu snage i neupotrebljiv motor. Ne mogu da je ukočim, na ubrzanju se uvija ram kao da je od kuvanih špageta. Neurastenično baca zadnji kraj. Sve to ne bi predstavljalo veliki problem da ne izbacuje ulje na semeringu šipkice potiskivača lamela. I pored zamene druge neoštećene osovine i postavljanja drugog, naravno polovnog semeringa kupa mi uljem levu stranu zadnje gume.
Ponovo neću da vozim trku. Eeeeee, pa neće moći tako. Premerim pogledom gomilu nečega što je bilo Milkica po garaži i dvorištu, (samo za to mi je trebalo dooosta vremena).Počinjem sa sastavljanjem. To i nije trajalo dugo koliko ubacivanje 96 kilograma u ram (pored repa i ruke su mi narasle za neki santimetar). Već oko dva noću (subota) je palim. Radi na tri i po, curi na poklopcu pumpe za vodu, vlaži na dekli alternatora. Uobičajeno za mene. Ujutru ću sve to da rešim. Uobičajeno je i da se uspavam. U jedan popodne stižem da je probam, izlazim na ulicu, da je prebacim u drugu, ništa. Visoko sam zabio pedalu menjača pa polužje ne dozvoljava. Kasno je da je probam , to ću kad stignem u Kraljevo.
Beranovac, stigo sam. Sreća, sreća, radost.
Na prvom tj za sve ostale drugom treningu primećujem kako ne ide dobro. To je verovatno zbog ležaja
U nedelju ujutru jednog trenutka pri kraju treninga polete motor kao sa punim jedrima. Na kraju pravca je malo hvalilo da napunim Milku senom. Zadnja kočnica ne postoji. Vratim se u box i imam šta da vidim, crevo zadnje kočnice je presavijeno ,pušta samo prema disku, ne vraća ulje. Od pločica šta je ostalo vidi se na fotografiji ( uzgred, svašta sam viđao ali ovo do sada nisam). Prepravljam neke slične sintere, sipam ulje koje slobodnim padom završava na točku (od gumica nije ostalo ništa). Ubeđujem oca da će to da drži i... i na start.