Vidim da je u jednoj drugoj temi pominjan ovaj motor, pa hajde da i ja ovde napisem par reci. Jedno vreme sam ih imao obe, a sada je samo ova crvena u garazi:
HONDA CR 500R (1986. i 1999.)
Jos od Tomos cross 50 junior koga sam imao davne 1976. godine, privlacili su me kros motori.
I onda, mnogo godina kasnije, naravno po srpskoj logici - "sto jace to bolje" i "od viska ne boli glava", kupim novu dvotaktnu takmicarsku HONDU CR-500R. Tek kad sam poceo da je vozim shvatio sam da nisam kupio motor. To vozilo bi se moglo nazvati raznim imenima, a motorom ponajmanje. Najpriblizniji naziv je mozda - razularena i nepredvidljiva zver. Teska samo 101 kg. Takve iznenadne izlive snage nikad nigde ni pre ni posle tog motora nisam osetio. I mogu iskreno da kazem - to je jedini motor od koga zazirem (da nekazem da ga se po malo i bojim).
U pocetku nisam mogao ni da ga upalim. Odnesem kod Spaleta u servis da pogleda jel nesto nije u redeu sa paljenjem, on pregleda, kaze - ovo je sve novo, nema sta da ne bude u redu. Dodje Nesa Zaric koji je tada jos radio kod Spaleta, i onako navikao na svoje stare Triumphe i BSA-e i Ducatije koji se i pale samo na kurblu - upaliji je iz prve. I ponovi to vise puta, da ne pomislimo da je bilo slucajno.
Sta cu, kad sam video kako je Nesa pali, krenem u teretanu i kazem treneru da mi napravi neki program vezbanja prvenstveno za podlaktice i desnu nogu. Posle sam je nekako i palio, kad sam malo ojacao. Stvar je u tome sto treba toliki potisak nogom da se radilica zavrti odredjenom brzinom. Ispod te brzine nema varnice. A motor dvotaktni, jedan cilindar, naravno, nema ni dekompresora ni izduvnih ventila da otvaraju kompresiju u svakom drugom taktu.
Najcesce smo se drugar i ja vozili na nasipu iza 45.bloka. Bio je idealan teren, zamlja i trava, malo smo ga prilagodili i na malom prostoru dobili kao neku stazu sa mogucnoscu nekoliko razlicitih skokova. Cak smo kupili jos jednu Hondu CR-500, po pola, malo stariju ali dobru, da ne akamo mnogo ovu novu (bar sto se tice padova). To je na slikama ova sivo-plava. Tako sam jedno vreme imao jednu i po Hondu CR-500.
Kada zemlja nije mnogo suva, na primer dan posle kise, kada kramponi dobro "hvataju", kada je poteram svom snagom po pravcu (jedino tu i mogu svom snagom, za ostale situacije nisam dorastao), stvarno imam utisak kao da sam ispaljen iz neke velike pracke. Kao magija. Lud motor, potpuno.
Vozio sam je jednog leta (na prikolici) na Durmitor, na Zabljak, gde je taj drugar imao kucu, tamo je tek bilo uzivanje.
Ali, nikad nije covek na njoj mogao da se opusti. Uvek maksimalna koncentracija, uvek voznja na "ziletu" ali zato i osecaj u voznji koje se nikako recima ne moze opisati.
Vremenom sam izgubio kondiciju a dobio tezinu, tako da je poslednje tri godine nisam uopste vozio, upalim je po nekad radi reda, ispred garaze.
Ovo su slike sa te improvizovane staze iza bloka 45.
Starija, plava je 1986. godiste, a crvena 1999. Obe imaju istu masinu PE02.
(kliknuti na sliku za povecanje):
A ovo na slikama dole je ta crvena, novija (1999) koja je jos kod mene. Neverovatno je kako taj motor podnosi i ispravlja veliki broj vozacevih gresaka. Za razliku od kroseva 125 ccm, pa i 250 ccm, ovaj ima obrtnog momenta (snage da povuce) i na niskim obrtajima, pa svako zavrtanje gasa iako i na maloj turi dovodi do trenutnog odziva i ispravljanja motora, na primer posle loseg doskoka. Bez obzira sto u skoku nije saltovano jednu ili dve brzine nize.
Ove slike dole su namerno bez kacige. Slao sam ih jednom drugu koji inace zivi u Americi a jako je nepoverljiv i dok je ziveo ovde, znam da drugacije ne bi poverovao da sam ja.
Posted: Mon Nov 28, 2011 8:38 pm
