SMK KLASIK

007. Saša Petković

13.11.1967.

Motocikle sam zavoleo pored oca i njegovih prica o trkama koje je vozio sezdesetih godina prosloga veka. Bilo mi je 12 godina kada sam uz njegovu pomoc napravio svoj prvi motocikl. Od tada se bezuspesno lecim od ovog oboljenja, od koga se uglavnom ne umire ali se vecno pati. Prvi pravi motor bio je Tomos SLC 15 , potom mnostvo drugih vecih, od kojih bih izdvojio Triumph Thunderbird 650. To je bio praznik za oci i usi. Taj zvuk me i danas odusevljava jednako jako.To je, cini mi se, jedino sto me odmah ucini detetom. Zato sam trke i poceo voziti upravo sa Triumphovim motorom u Nortonovom ramu tj. kao dobro poznatu Triton kombinaciju.Sa tim motociklom sam uspeo 2003 da budem drugi u Kanadskoj provinciji, Britanska Kolumbija, gde sam u to vreme ziveo. Po povratku u Srbiju sam nastavio voziti trke sa BSA Rocket 3 i Tritonom istovremeno. Vozio sam od 2005 i cetiri puta zaredom bio prvak svoje klase, na Alpe Adrija prvenstvu nekako nisam imao dobre plasmane, i zelja mi je da to popravim uskoro. Nikada mi nije polazilo za rukom da motor koji sam tamo vozio ( BSA R3), radi kako treba. To mi ostaje kao jedan od zadataka za resavanje u skorijoj buducnosti. Od 2009 , zbog privatnih obaveza pravim pauzu sve do 2012. Ove godine prvi put na trkama vozim mali dvotaktni motor, Suzuki GT 250. Plan za ovu godinu bio je da se malo uvozam i podesim sasiju i kocnice na ovom motoru. To je uspelo u prilicnoj meri i sad predstoji rad na samom motoru tj. povecanje snage za sledecu sezonu. Iskreno se nadam vecem broju trka u sledecoj godini. Neki kazu da previse cesto padam, mozda je to tacno sa stanovista nekih, ja mislim da ko ne rizikuje pad, ne trudi se dovoljno. Sve svoje motocile sam izradjujem i odrzavam. Cini mi se da mi je jednako zadovoljstvo kad ih pravim i kad ih vozim. Pored moje lude zelje za trkama, stalnu podrsku imam u supruzi Katarini, kcerima Jovani i Oliveri i sinovima Milosu, Jovanu i Matiji. Osim njih, svi ostali koji cuju da ovako mator vozim trke, gledaju me malo cudno i zato mi je pravo zadovoljstvo kada sam okruzen drustvom sa trka i kad ne moram nikome nista da objasnjavam. Hvala vam svima.

Lep i jednostavan opis...kod mene budi odmah neku čežnju da sednem na motor i vozim.Bravo Saša... ...tako besedi pravi trkač,što ti to i jesi svakako....mnogi kažu da je to samo velika ljubav prema motorima i brzini,...verovatno su u pravu,.......samo ja bi ih dopunio,.....jer to je i način života

Lijepo napisano. Bravo! Svima nam je drago da si se vratio!