• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Home Informacije Zašto stari motocikli?
Zašto se trkati starim motociklima PDF Print E-mail

Ne zna se tačno ali je sasvim verovatno da je istorija moto trka počela onda kada je napravljen drugi serijski motocikl.

 

Od tada do sada, trkanje motorima sastavni je deo kulture svih prosvećenih zemalja.

 

Najpre su moto trke organizovane kao čisto amaterski podvizi kako u Evropi, tako u Americi jednako kao i u kolonijalnim posedima Engleske, u Australiji i na Novom Zelandu.

 

Krajem, međutim, sedamdesetih godina prošlog veka trke savremenim motociklima uglavnom prestaju da se organizuju kao amaterske i profesionalizam kao sudbina industrijalizma i svetske globalizacije prelazi i u motociklizam.

 

Sada, u današnje vreme, svetski kupovi odnosno GP i SUPER BIKE  su strogo profesionalne manifestacije. Na trkama učestvuju najbolji od najboljih vozača a trkački motori su zaštićene industrijske tajne prve vrste i predstavljaju pravi prestiž među svetskim kompanijama koje proizvode motocikle.

 

Danas dakle sve zajedno – profesionalno organizovane trke, motocikli kao vrhunac industrijskog dizajna i inženjerstva, reklame i glamur koji sve prati u funkciji su prodaje motocikla kao robe.

 

Za običan svet, osim u publici, jednako uostalom kao i u drugim sportovima,tu nema mesta.

Ranije međutim, do potpune profesionalizacije motociklizma, pre drugog svetskog rata i nakon njega, sve do osamdesetih godina prošlog veka na moto trkama učestvovali su uglavnom i pretežno vozači amateri, manje ili više vešti a trke su organizovane po klasama u koje su učešće uzimali motocikli koji su inače služili za turizam ili za prevoz.

I u ono vreme postojali su trkački motocikli  građeni samo i jedino za trke ali celu stvar nije pratila industrija takvih razmera kakva se javlja krajem sedamdesetih godina.

Na snimcima istorijskih trka iz onog vremena vidi se kako trkači na staze dolaze skromno svojim ličnim vozilima i neposredno pre starta proveravaju opruge amortizera zamenjujući ih priručnim alatom.

 

U Jugoslaviji su u ono vreme manje -  više u svim većim gradovima tako organizovane trke kao gradske.

Iako veoma opasne jer su vožene po gradskim ulicama ovakve trke su bile jedino moguće budući da trkačkih staza gotovo da nije bilo.

Sa pojavom motocikala većih radnih zapremina gradske trke prestaju da se organizuju i u Srbiji budući da nema pravih trkačkih staza moto trke kao masovna amaterska takmičenja izumiru.

 

Trke klasičnih motocikala kao trke motocikala proizvođenih fabrički pre određenog broja godina, pojavljuju se upravo u vreme kada se moto sport odvaja od svojih amaterskih korena.

 

U isto vreme kada trkački timovi vide u moto sportu priliku za maksimizaciju profita, odnosno zaradu, amateri zaljubljenici u moto sport spontano organizuju trke motocikala koji su u profesionalnom smislu trkanja diskvalifikovani i koji su prestali da se proizvode komercijalno sa ciljem da se zabave i umesto da zarade da potroše novac.

 

Danas,  običan čovek, dakle onaj koji nije ni vanserijski nadaren ni vanserijski bogat, nema svoje mesto u moto sportu. Sam za sebe, ako nije deo fabričkog ili bogatog privatnog moto tima niko od nas ne može da učestvuje svetskom kupu.

 

Ali zato može da učestvuje na trci u svojoj ulici i da na njoj pokaže i svoje vozačko i konstrutorko umeće i svoju srčanost i svoj ukus.

 

Sve to kao mogućnost donosi moto klasik.

 

Jer moto klasik nije ni skup ni nedostižan. Na trkama za moto klasik voze se uglavnom prepravljeni turistički motocikli. Prave trkačke specijalke iz ranijih perioda su izuzetak.

 

Praveći svojeručno od turističkog, uglavnom odbačenog i izraubovanog starog, trkački motocikl, entuzijasta amater u mogućnosti je ne samo da od mrtvog napravi živo, što čoveka posebno ushićuje, već je u mogućnosti da svoju kreaciju predstavi svetu oko sebe i time sebe iskaže kao stvaraoca i da neposredno i lično sebe doživi kao stvaraoca.  

 

Na paradama oldajmera koje su slični poduhvati kao i trke ima unekoliko istog duha ali je na paradama taj isti duh oživotvorenja mrtvog lišen srčanosti i akcije.

 

Naš veliki slikar Leonid Šejka još šezdesetih godina prošlog veka iskazao je kako se u našoj civilizaciji najlepše stvari nalaze na đubrištu, od svih odbačene. 

 

Kad je moto klasik u pitanju te odbačene stvari, stari motocikli koji u radionicama i šupama vaskrsavaju, postaju od najplepših najlepše stvari ne samo zbog svog oblika i boje, brzine i snage već i zbog duha minulog koji postaje neposredno opipljiv i stvaran.

Željko Pupavac

 

Naše trke