• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Home Tekstovi
PDF Print E-mail

Eddie Lawson 

 

 

Nekada, dok su muškarci bili muškarci, a plastika nije bila komponenta vezana za moto industriju, reč „Superbike“ označavala je četvorotaktne zveri od 1000cm3. Bilo je to vreme kada vozači nisu imali luksuz punih oklopa i aluminijumskih ramova, već su vozili sa regularnim volanima i čeličnim šasijama. Ove mašine postajale su premijerna klasa AMA trka. Firme kao što su Honda, Kawasaki i Suzuki ukrstile su koplja, a u tome su im pomagali vozači kao što su Wes Cooley, Eddie Lawson, Fred Merkel i Fredi Spenser. Kada je došao kraj sezone, nakon svih borbi, jedan vozač se uzdigao iznad ostalih. Bio je to Eddie Lawson i njegov zeleni Kawasaki. Iako je motor imao samo 8 ventila, za razliku od šesnaestoventilske konkurencije, zeleni tim je trijumfovao nad konkurencijom.

 

 


Eddie Ray Lawson je odrastao na dirt stazama Kalifornije, i sredinom 70tih godina počeo je da vozi road racing trke. Nakon 50cm3 Italjeta, prešao je na Yamahu RD350. Do 1978 Lawson je stigao do AMA expert licence. Vozio je Shell Thuett Yamahe, koje su bile brze, ali ne dovoljno u poređenju sa konkurentnim Harley Davidsonima, koji su u to vreme dominirali dirt track scenom. Do 1979. izgradio je svoje ime u Americi, i počeo da razmišlja o road racingu. Tokom promotivnog programa 1979, Lawsona su pozvali da testira Kawasaki na stazi Willow Springs. Napravio je vrlo dobro vreme, i ponudili su mu ugovor.

„Bilo je prilično zabavno voziti te stare Superbajkove od 1000cm3“, priseća se Lawson. „Bili su prilično teški, i imali dosta snage. Sa tim širokim volanima, mogli smo da ih vozimo kao dirt trackere, koristeći slajd za izlazak iz krivina“.


Nije mu trebalo mnogo da se navikne na novu klasu. Lawson je pobedio u Talladegi, već u aprilu 1980, ostavivši iza sebe imena kao što su Fredi Spenser, Mike Baldwin. I Wes Cooley.

Rob Muzzy (šef tima) se priseća tog perioda.
“Nismo mogli da očekujemo od fabrike izmene koje smo želeli. Honda je trošila milione ne bi li udovoljila svojim vozačima, a kada smo mi poslali zahtev fabrici dobrili smo odgovor „Ne možemo“. Zato sam glavu motora i izduv prepravljao sam, u kućnoj radionici. Isterali smo motor. I pobedili. Ispostavilo se da smo mojim prepravkama stekli 15 konja“. Lawson je pobedio na četiri od osam trka na zelenom monstrumu 1981. godine, i osvojio titulu sa 10 poena prednosti u odnosu na Spensera. Sa strane gledaoca, izgledali smo kao privatni tim u odnosu na masivnu industriju konkurencije.

Sezona 1982. bila je poslednja za staru gardu 1025cm3, linijskih četvorocilindraša. Kawasaki je bio jednako uspešan. Lawson je opet bio šampion, dok je pridošlica u timu, Wayne Rainey završio kao treći. Rainey je za vožnju koristio Z1000 S1S, motor pravljen za privatne trkače.

 

 

Bio je poznat pod nadimkom „Steady Eddie“, što je opisivalo njegovu konzistentnost tokom cele sezone.

 

Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate

Kawasaki Z1000R

 


 

Početkom 1982, prodaja UJM (Univerzalnih Japanskih motocikala), je polako opadala. Kompanije su pokušavale da se probiju sa novom tehnologijom. Honda je spremala svoj Interceptor, odnos dolar/jen se drastično menjao, globalne cene su rasle, a dileri su imali pune magacine nekonkurentnih motocikala. Kawasaki je okupio svoj tim prodajnih i menadžerskih ljudi, da sumiraju situaciju. Imali su mnogo Z1000J na lageru, koji se nisu prodavali dobro. To je bio dobar motocikl, ali je u principu bio zasnovan na starom Z1, a tehnologija na tržištu je napredovala. Eddie Lawson je tek osvojio šampionat, pa je dat predlog. Zašto ne napraviti Eddie Lawson repliku?
Nije bilo teško napraviti dobar motocikl. Za derivate delova, imali su dva motocikla na raspolaganju. Z1000J i GPZ1100, koji je debitovao sa potpuno novim ubrizgavanjem goriva. Nakon poslednje trke u sezoni, Daytone, šef tima Rob Muzzy je spakovao motor i poslao ga direktno u Japan, gde su inžinjeri trebali da ga koriste kao šablon za serijsku varijantu. Kawasaki je pre toga već napravio Z1000R S1, pravu repliku Eddijevog motora, u 30 primeraka i prodao je renomiranim trkačima.

Agregat je bio iz Z1000J. 998cm3, 69,4x66mm, karburatori 34mm, elektronsko paljenje i 9,2:1 stepen kompresije. Motor koji je bio dobro poznat kao sjajna osnova za dalji tjuning.

Najveća izmena napravljena je po pitanju geometrije vožnje i pozicije vozača. Ugao vile je povećan sa 27,5 na 29 stepeni, dok je predtrag otišao sa 3.89 na 4,5 inča. Sedište je spušteno za pola inča, a fuzasteri su pomereni četiri inča u nazad i jedan inč u visinu.  Pozadi su korišćeni Showa amortizeri, a Kerkerov 4 u 1 sistem zamenio je standardni 4 u 2. Takođe, dodat je hladnjak za ulje sa četiri rebra, šira zadnja felna (2,5), „Eddie Lawson bend“ volan. Takav Z1000R težio je 17,6kg manje od J-modela.

 

 

Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate
Kliknite da uvecate

 

Get the Flash Player to see this player.

 

Tekst: Marko Višacki

 

Naše trke